Parametri o kvalitetu i ispravnosti vode se u svakoj zemlji regulišu raznovrsnim direktivama i pravilnicima koji se donose za tu oblast.
Prema tim aktima i utvrđenim kriterijumima, voda se klasifikuje kao:
Navedeni redosled se može smatrati i skalom kvaliteta koji ove vode sa sobom nose – od zadovoljavajućeg do vrhunskog.
Česmovača se smatra vodom zadovoljavajućeg kvaliteta.
Za kriterijum kvaliteta se u ovom slučaju uglavnom uzima mikrobiološka ispravnost vode. Dakle, voda sa lokalnih vodovodnih mreža treba da je čista, bez boje, da nije kontaminirana patogenima koji izazivaju bolesti i da je podobna za ljudsku upotrebu (potrošnju).
Nažalost, ni ovi osnovni parametri ispravnosti vode se često ne poštuju, jer se naočigled u nekim mestima u našoj zemlji u vodi sa česme mogu zapaziti braonkasta boja i krupnije sedimentne čestice.
Ova voda najčešće potiče iz površinskih voda (reka, jezera, veštačkih akumulacija…), pa zbog toga mora biti tretirana kako bi zadovoljila prethodne kriterijume kvaliteta i ispravnosti. Tretiranje se najčešće obavlja hemijskim putem – kalcijum hloritom, hlorom, hlor dioksidom i natrijum hipohloritom.
S obzirom na to da u našoj zemlji gotovo da ne postoje pogoni za preradu otpadnih voda – što znači da skoro sve fekalije završavaju u najvećoj meri u našim rekama, odakle se crpi česmovača, potrebna je ogromna količina pomenutih hemijskih sredstava da bi se ova voda privela nameni „za piće“.
Osim što podleže hemijskim tretmanima na mestu lokalne prerade, neophodno je naglasiti da ova voda sobom nosi i mikrosedimente različitih supstanci nastalih višedecenijskim korišćenjem vodovodnih instalacija koje vode od mesta lokalne prerade do mesta u kojima živimo i radimo.
Važno je znati i to da nijedna država ne odgovara za kontaminaciju do koje eventualno može doći posredstvom kućne vodovodne instalacije (od kućnog vodomera do česme).
Dakle, obaveza je stanara da se stara o svojoj (kućnoj) vodovodnoj instalaciji.
A malo je ljudi koji imaju uslova da se time bave.
Stona voda se smatra vodom relativno dobrog kvaliteta.
„Relativno dobrog“ iz razloga što je i ona uvek tretirana – nekada joj se nešto oduzima, a nekada joj se nešto dodaje. Dobija se tretiranjem česmovače, slane ili prirodne izvorske i mineralne vode. Može se konzumirati iz raznovrsnih kontejnera, flaša, ali i putem sve popularnijih filter aparata.
Ovde treba biti vrlo jasan: voda koja se konzumira sa filter aparata je stona voda tj. tretirana česmovača. Ona je filterima dodatno prečišćena i kao takva, boljeg je kvaliteta od česmovače, ali je i dalje daleko od vrhunskog kvaliteta.
Tretiranje (prečišćavanje) se može obavljati sedimentnim, ugljenim, UV i drugim filterima.
Važno je znati da ni filteri najsavremenije nanotehnologije ne mogu prečistiti česmovaču od sveprisutnih PFA supstanci (polyfluoroalkyl substances – PFAS) prisutnih u istoj, a koje se smatraju tzv. večnim hemikalijama, koje se ne mogu razgraditi ili rastvoriti ni u prirodi, ni u ljudskom organizmu.
Struka je do sada zabeležila više od 80.000 vrsta PFA supstanci, a najopasnijim se smatraju one potekle od farmakološkog otpada koji završava u površinskim vodama (rekama i jezerima) iz kojih se crpi česmovača. Ovo se smatra jednim od najvećih problema današnjice i biće veliki izazov izboriti se sa tom pretnjom po zdravlje ljudi.
Stonom vodom se na neki način može smatrati i tzv. destilisana voda kojoj se destilacijom mineralni sastav svodi na „nulu”. Pojedinci i ovu vodu koriste za piće, premda je ona predviđena prvenstveno za medicinsku upotrebu i rad tehničkih aparata.
Stonom vodom se smatra i voda dobijena postupkom reverzne osmoze, koji se najčešće koristi u svrhu desalinizacije vode u zemljama koje obiluju slanim površinskim vodama, a radi masovnog snabdevanja stanovništva vodom kroz distributivne vodovodne mreže. Ova voda se može koristiti i u kućnim uslovima, mada se ne preporučuje. U njoj nema bilo kakvog korisnog mineralnog sadržaja.
Stona voda se sve češće na tržištu pojavljuje i kao flaširana voda kojoj se veštačkim putem dodaju minerali, vitamini i arome.
Samo se prirodna izvorska voda i prirodna mineralna voda mogu smatrati vodama vrhunskog kvaliteta.
Voda koja se svrstava u ovu kategoriju prolazi kroz čitav niz postupaka, detaljnih analiza i elaborata kako bi ispunila visoke kriterijume za dobijanje dozvole nadležnog državnog organa za eksploatisanje sa izvora, punjenje i stavljanje u promet.
Neki od mnogobrojnih uslova i zahteva, postavljenih da bi kriterijum vrhunskog kvaliteta bio ispunjen, su:
Svaka prirodna izvorska i prirodna mineralna voda ima specifičan mineralni sastav i svaka na neki način blagotvorno deluje na ljudski organizam. Mnoge pomažu u lečenju pojedinih bolesti, a neke su i lekovite. Potrebno je, naravno, ili znati čemu koji mineralni sastav u vodi služi i pomaže ili se na tu temu interesovati i dobiti adekvatne odgovore.
Ne manje značajno je iz čega se mogu ove vode konzumirati. Broj 1 ambalaža iz koje se preporučuje konzumacija, i to bez premca, je staklena boca. Jedino staklena boca može sačuvati originalni vrhunski kvalitet vode i ne može joj ni na koji način štetiti. Nažalost, staklenih boca je u prometu sve manji broj, a preimućstvo je već odavno preuzela plastika.
Plastične boce (PET, polikarbonat i slične), pak, imaju svoje nedostatke. Najveći je što može doći do migracije mikroplastike i nanoplastike iz ambalaže u vodu – što, jasno, ima štetne posledice po zdravlje ljudi.
Naravno, nije isto da li se za konzumaciju koriste male ili velike boce. Sadržaji u maloj boci su daleko podložniji migraciji štetnih materija u vodu nego sadržaji u velikoj boci, pa su tako i potencijalno štetne posledice veće ukoliko se za konzumaciju vode koriste male boce.
Ekstremno je važno i to koliko je voda stajala u boci pre same konzumacije. U plastičnim bocama koje se kupuju u maloprodajnim objektima voda stoji ponekad i mesecima pre nego što dođe do potrošača. Ona prolazi kroz čitav lanac snabdevanja – od punionice, preko veleprodaje i distributera, pa preko maloprodajnog magacina do polica gde se obavlja finalna prodaja. Na drugoj strani, u slučaju velikih operatera koji se bave proizvodnjom, prodajom i distribucijom velikih boca (obično od 19 litara) do krajnjeg korisnika, do potrošača stiže sveža voda koja je stajala u boci samo dan ili dva.
Važno je i na ovom mestu upozoriti da su PET boce za jednokratnu upotrebu danas možda najveći zagađivač prirodne sredine u kojoj živimo i da ih iz tog razloga treba na svaki način i što više izbacivati iz upotrebe.